Vrijeme za ispunjavanje uslova Moneyvala praktično je isteklo. Umjesto usvajanja 70 neophodnih preporuka za borbu protiv pranja novca, Bosna i Hercegovina se, po svemu sudeći, približava novom uvrštavanju na “sivu listu”. Dok nadležni čekaju konačnu odluku koja stiže narednog mjeseca, bankarski stručnjaci šalju jasnu poruku – negativna ocjena nije samo politički problem.
Ono što su nosioci vlasti u BiH usvojili kako bi uskladili svoju zakonsku regulativu s direktivama EU, u ovoj oblasti, ne ohrabruje. Iako su, u posljednji čas, delegati Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH usvojili Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom s ciljem sprečavanja terorizma, to, po svemu sudeći, neće biti dovoljno da BIH dobije pozitivnu preporuku i izbjegne tzv. “sivu listu” Moneyvala. Istovremeno, u Savjetu ministara BiH ostao je “zarobljen” Zakon o upravljanju nezakonito stečenom imovinom.
“Rekao bih da postoji šansa da nam se progleda kroz prste, da jedan produženi period posmatranja, možda neki novi rok da usvojimo ovo, ali rekao bih i da postoji značajna mogućnost da nas se ponovo stavi na ‘sivu listu’, što bismo i zaslužili”, kaže Denis Džidić, urednik BIRN-a BiH.
Protiv Zakona o upravljanju nezakonito stečenom imovinom bili su ministri iz SNSD-a. Njihov stav odranije jasan – ne blokiraju, nego štite svoja nacionalna prava, ističu. Zakon im je sporan jer je Republika Srpska ovu oblast regulisala svojim zakonodavstvom, zbog čega su protiv formiranja bilo koje nove institucije na nivou BiH. Kompromis u vezi sa ovim pitanjem teško je postići, piše N1.
“Ovo što se govori da mi, zapravo, formiramo neku novu agenciju na nivou države nije tačno. Bilo je propisano da to bude Kancelarija pri ministarstvu pravde BiH, a da bi dalje entitetske agencije upravljale tom imovinom kroz nadzor ministarstva pravde, odnosno, posebne Kancelarije, to je bila posljedica kompromisa. Druga stvar koja je bila problematična jeste na koji način bi se knjižila privremeno oduzeta imovina. Naš stav je da to privremeno bude na institucije BiH”, ističe Davor Bunoza, ministar pravde u BiH.
No, i da su ministri iz Republike Srpske dali zeleno svjetlo zakonu, nije usvojen ni Registar stvarnih vlasnika pravnih lica u FBiH. Dok je u Republici Srpskoj ovo pitanje odavno riješeno, u Ministarstvu pravde FBiH se na ovom zakonu još nije ni počelo raditi. Slaba tačka BiH jesu kompromisi i usvajanje zakona, ali problematičnije od toga je što se ni usvojeni zakoni ne implementiraju, upozoravaju iz BIRN-a.
“Moramo pokazati da ćemo kažnjavati pranje novca. Nažalost, vidimo da prema optužnicama podignutih od strane Tužilaštva BiH, posebno i na entitetskim nivoima, jako je mali broj predmeta koji se tiču visoke korupcije, ozbiljnog organizovanog kriminala. Imamo nešto bolje rezultate kad se radi o Sky i Anom predmetima, ali tu je dosta veći međunarodni nadzor i pritisak”, smatra Denis Džidić.
Dok se čeka konačna odluka o BiH koja bi mogla da uslijedi već 2. juna, postavlja se pitanje koje su to posljedice koje će osjetiti BiH u onom najgorem scenariju. Situacija sigurno neće biti nimalo svijetla, a o tome koje su konkretne posljedice, iz Agencije za bankarstvo FBiH pojašnjavaju.
“Najveći efekat osjetiće, svakako, finansijski sektor, odnosno, bankarski sektor, zajedno s građanima i privredom, s obzirom na to da može doći do usporavanja međunarodnih transakcija. Može doći i do poskupljenja, pa čak i do njihovog odbijanja određenih transakcija. Sve transakcije će biti pod pojačanim monitoringom, s obzirom na to da stavljanjem na sivu listu dobijamo status zemlje visokog rizika”, pojašnjava Faris Bogunić, direktor Sektora specijalističkog nadzora u Agenciji za bankarstvo FBiH.
Teško je prejudicirati sve negativne efekte, zaključuju upućeni, ali posljedično se može dogoditi i povećanje visine kamata. Samim tim, uslijedio bi i pad investicija i agregatne potrošnje, što dalje dovodi do usporavanja ili pada ekonomskog rasta, kojim se BiH, svakako, ne može pohvaliti.
