Doprinos dijaspore je dodatno naglašen činjenicom da godišnje šalju dvostruko više sredstava nego što iznose direktne strane investicije u BiH.
Bosanskohercegovačka dijaspora i dalje ima presudnu ulogu u očuvanju ekonomske stabilnosti zemlje. Prema podacima Centralne banke BiH, tokom 2023. godine, novčane doznake iz inostranstva dosegle su rekordnih 4,16 milijardi konvertibilnih maraka (KM).
Taj uzlazni trend se nastavio i u 2024. godini, kada su ukupni tekući transferi iz dijaspore porasli na 5,69 milijardi KM, što predstavlja povećanje od 425 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Samo u kategoriji novčanih doznaka zabilježen je rast od 370 miliona KM, što dodatno potvrđuje rastući značaj pomoći koju dijaspora pruža svojim porodicama i prijateljima, izvještava BHRT.
Održavanje domaće potrošnje u složenim uslovima
Finansijska sredstva pristigla iz inostranstva imaju direktan uticaj na očuvanje kupovne moći stanovništva i krajnje potrošnje u Bosni i Hercegovini, uprkos složenim ekonomskim izazovima. Ove doznake čine približno 11% bruto domaćeg proizvoda (BDP), čime predstavljaju jedan od ključnih stubova finansijske sigurnosti zemlje.
Višestruko značajnije od stranih investicija
Doprinos dijaspore je dodatno naglašen činjenicom da godišnje šalju dvostruko više sredstava nego što iznose direktne strane investicije u BiH. Time njihova finansijska podrška nije samo ekonomski resurs, već i faktor očuvanja društvene stabilnosti.
Život izvan domovine i razlozi odlaska
Oko 2,2 miliona osoba porijeklom iz BiH danas živi van granica domovine. Motivi za iseljavanje su raznovrsni – od ekonomske nesigurnosti do težnje ka boljim uslovima života. Jelena Koljančić, koja živi i radi u inostranstvu, svjedoči:
“Ne bih rekla da su troškovi života ovdje veći. Nije tačno. Može se pristojno živjeti, uštedjeti, ići na godišnji odmor. Sve to sa jednom platom. Radim sama i sasvim fino funkcionišem.”
Posljedice odliva radne snage
Ekonomski analitičar Aleksandar Ljuboja upozorava da stalni porast broja ljudi koji napuštaju zemlju ima dugoročne negativne posljedice:
“Sve je više onih koji odlaze, a situacija u zemlji je sve teža. Nedostaje nam radna snaga, ali i ona ključna kritična masa koja bi mogla podići našu privredu na viši nivo efikasnosti i konkurentnosti”, zaključio je.
(akta)
