FK Igman je na Koševu savladao FK Sarajevo rezultatom 4:2. Konjičani su nakon utakmice imali razloga za slavlje – pored pobjede na našem najvećem stadionu, ekipa iz Konjica slavila je i opstanak u premijerligaškom društvu.
Do ovog uspjeha sa klupe ih je vodio iskusni Husref Musemić, zasigurno jedan od najboljih i najuspješnijih trenera u historiji Premijer lige BiH.
U razgovoru za portal Sportske.ba, Musemić je govorio o svom statusu u Igmanu, doživljajima sa Koševa, opstanku Konjičana, ispadanju njegovog bivšeg Slobode…
Bio je mali rizik, za trenera takvog renomea, prihvatiti poziv ekipe koja se bori za opstanak. Jeste li bili sigurni da ćete ostati u ligi?
– Nisam. Nisam bio siguran sve dok se nije završila utakmica, ali to je za mene bio izazov kao trenera. Bio sam svjestan šta se može desiti. Zato i jesam sretan što sam uspio u tom izazovu.
Ima li taj opstanak težinu titule?
– Ne znam koju težinu ima. Ja sam došao tu sa željom da ostanem. Ja sam ostao, pa kakvu težinu ima, ne zanima me. Ono što smo željeli, mi smo postigli. Možda smo trebali neke stvari riješiti i ranije. Najbitnija stvar je da se Igman vratio na svoj stadion. Imali smo podršku publike i predsjednika. Ništa nam nije falilo kada su u pitanju trenažni proces i pripreme. Najbitniji na kraju je rezultat.
Velika stvar za Igman je da ima dva fudbalera u Kristalnih 11, Ramića i Durakovića…
– Tako je. To je i za nas velika stvar. Sretni smo da imamo dva igrača u Kristalnih 11, a na polusezoni smo bili zadnji. Mislim da su oni to zaslužili. Ramić je i jesenas odigrao jako kvalitetno. Možda je jesenas imao više energetske potrošnje, kasnije smo ga oslobodili nekih stvari. Inače, dobar momak, dobro radi, kvalitetan, dobro igra, milina je raditi s njime. Duraković ima jako kvalitetnu motoriku. On je mlad, treba doraditi još nekih stvari, ali je bitno da ima tu motoriku, veliki broj ponavljanja i može još puno napredovati.
Ostajete li u Igmanu?
– Ne znam, Boga mi. Tek se završilo. Bio je takav pritisak da se ostane… Ne zna se još da li ostajem.
Do kada traje odmor igračima?
– Ne znam ni to.Imali smo ručak, i prvi put smo sjeli.
Kakav je bio osjećaj doći na Koševo sa suparničkom ekipom?
– Ja sam poznat kao emotivan, i naravno da emocije prorade. Drago mi je da su navijači ispratili Ahmetovića onako kako jesu, on je to zaslužio. Time su i navijači pokazali da su pravi i da poštuju te cijene ono što je nekad neko napravio. Idu pohvale i na račun navijača, i na račun Ahmetovića koji je ostavio takav utisak kakav jeste. Jedna lijepa slika na našim stadionima. Stvarno lijepa slika na Koševu.
Polovina Igmana je “bordo”…
– Spletom nekih okolnosti, tako je ispalo. Momci su u nekom momentu bili višak, tako je odlučio tadašnji stručni štab. Sticajem okolnosti, momci su tu igrali.
Je li očekivano što su Željo i Sarajevo u Evropi?
– Ne znam je li očekivano. Sarajevo je ušlo sa velikim zaostatkom i napravili su veliki posao što su izborili Evropu. Željo je imao bolji položaj od Sarajeva. Na kraju, Široki je odigrao jako loše proljeće.
Bilbija, Ramić, Varešanović… ko je, po Vama, bio najbolji tokom sezone?
– Oni igraju različite pozicije. Sva tri su kvalitetni igrači, s tim da je Dal najmlađi i pred njim je svjetla budućnost.
Ispala je Sloboda koju ste nekada vodili. Je li to iznenađenje?
– Neko je morao ispasti. Da li je Sloboda zasluženo… Bože moj. Nije ni to tragedija tolika. Ako se brzo reorganizuju, mogu se vratiti već iduće godine u Premijer ligu. Ja im želim da tako bude.
Sportske.ba
