Ovo je priča o Aleksi Katarini Popovoj poznatijoj kao Madam Popova.

Malo se zna o ranom životu Popove, ali se smatra da je rođena u Samari (Rusija), sredinom 1800-ih. Prema pisanju ondašnjih novina, bila je udata, ali je njen brak bio nesretan, pa se smatra da je tako i dobila ideju o “oslobađanju žena” iz loših i mučnih bračnih zajednica.

Navodno ju je mnogo uznemirivala činjenica da su mnoge žene u brakovima tretirane kao da su u zatočeništvu i maltretirane od strane grubih muževa.

Polako je počela da reklamira svoj “posao”. Nesretnim suprugama je govorila da će uz malu naknadnu da ih “oslobodi nesreće i muževa tirana”. Razlozi za oslobađanje od muževa bili su prevara i zlostavljanje, ali i kada bi se neka supruga zasitila svog muža, mogla je da se obrati Popovoj.

Priča o ruskoj grofici koja je skrivala mračnu tajnu: Kako je Darja Saltikova postala serijski ubica

Popova bi se tada upoznala sa muževima, a zatim bi im diskretno trovala hranu ili piće arsenom.

Popova je uspješno “radila” 30 godina, od 1879. do 1909., sve dok jedna od njenih klijentkinja nije počela da osjeća krivicu. Počela je sa slanjem pisama policiji, u kojima je pisala kako je platila Popovu da ubije njenog muža. Kada na pisma nije bilo reakcije, odlučila je da ode lično u stanicu.

Policija je uhapsila Popovu u njenoj kući, a vijest o hapšenju ubice se brzinom svjetlosti proširila u gradom. Ljudi su bili zgroženi njenim postupcima. Oko njenog doma počela je da se okuplja grupa bijesnih ljudi, a čak je i mafija tražila da je predaju njima, uz prijetnju da će je spaliti na lomači. Situacija je toliko počela da izmiče kontroli da su naoružani policajci čuvali Popovu dok je transportovana na saslušanje.

Popova je na sudu priznala krivicu izjavivši da je “učestvovala u ubijanju muškaraca koji su svoje partnerke tretirali kao robove“, ali da su njeni postupci bili “djela milosrđa”. Dalje branila izjavama da je ona zapravo izazvala smrti, ali ona nije bila ubica jer je koristila otrov, a smrti su bile spore i prirodne. Većina žrtava je umirala i ne znajući da su otrovane. Suđenje je trajalo kratko, a odluka veća je stigla brzo. Katarina Popova je proglašena krivom za ubistva i osuđena je na smrt streljanjem. Pogubljena je 1909. godine u Sankt Peterburgu.

Popova je tvrdila da je ubila ukupno oko 40 ljudi, ali istraga je pokazala da je zapravo u pitanju oko 300 žrtava koje je ubila tokom 30 godina dugog djelovanja. Mnoge žene koje su angažovale Popovu optužene su i proglašene krivima za saučesništvo u ubistvu, ali do presude su mnoge od njih ili umrle ili pobjegle u Sjedinjene Države.

Slučaj Popova je zanimljiv jer se ona ponašala i kao atentator i kao serijski ubica. Ubijala bi ljude sa kojima nije imala lične veze i bila je organizovana i taktična kao atentator, ali za razliku od atentatora ili plaćenih ubica, ona je poput serijskog imala je specifičan tip žrtve. Ciljano se reklamirala ranjivim ženama kako bi ubila nasilne muškarce i to je radila sa strašću, dok plaćene ubice nisu toliko emotivne prema žrtvama, piše National Geographic.

By nk 2

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *