Sonja Savić – Samoća kao cena slobode

Foto: Google Foto: Google

„Veliki umetnik ostane rezime na ploči. Nema veze što je bilo još oko njega, koji su radili isto to. Jedan postaje lice i simbol epohe. To imate u svakom periodu. E to je i Sonja Savić.“ Srđan Marković

Boje života

Sonja Savić bila je ikona jedne izgubljene generacije, večita buntovnica i glumica u koju su polagane visoke nade. Inteligencija koja je u nemogućstvu poimanja užasne i najednom izmenjene stvarnosti pisane bojama rata, gladi i odliva ljudskog morala neprestano narastala i konačno dovela sebe do apsolutne samodestrukcije.

Piše: Mladen Peršić

Svojom lepotom i svojim šarmom, kao i izvanrednom i do tad neviđenom glumom, ali i ponašanjem, oblačenjem, gestikulacijama i stavom obeležila je osamdesete, ujedno i zlatne godine u bivšoj Jugoslaviji. Važila je za uzor, urbanu ikonu, seks simbol, ali onima koji su je poznavali i za beskrajnu lepotu pameti i duha. Sonja je utisnula svoje ime u jugoslovensku kinematografiju, ali njeni filmovi nisu prikazali ni izbliza ko je i šta je ona zapravo bila.

„Mi nismo voleli ugovorena mesta, ugovoreno vreme, mi smo verovali u slučaj. Slučaj koji je uvek zlatni vez vremena u večnosti.“

Samodestrukcija kao bekstvo

Od glume je očekivala veliku dramu i ne sluteći da će joj sam život doneti još veću. Bila je mlada, lepa i talentovana, čekala ju je veoma uspešna karijera u zemlji u kojoj je njeno ime već imalo značajnu reputaciju. Najednom sve se menja, dolazi novi režim koji se ne interesuje za umetnost, počinje rat, velika zemlja nestaje i rasparčava se u nekoliko malih i Sonja ostaje sama u iznenada nepoznatom gradu, među nepoznatim ljudima, u vremenu u kojem pojam vrednosti više ne znači ništa.

Sredinom devedesetih odlazi u Njujork. Šest meseci provodi u Americi, a zatim se vraća u rasparčanu Jugoslaviju u kojoj besni rat. U društvu sličnih, kako je imala običaj da kažeVeltšmerc ljudi (pojam iz doba renesanse, koji je značaj dobio tek u doba romantizma krajem devetnaestog veka kada su mladi pesnici u svom pesimizmu patili od svih boli i težine sveta), u društvu Milana Mladenovića, Ivice Vdovića, Magi i drugih eks-ju zvezda novog talasa, koje su se polako gasile, i ona sama započinje svoj put ka dekadenciji i samouništenju.

„Ja sam bila srećna tek kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja.“

„Ma nisam izlazila iz kuće, šta da vam kažem. I kad odlučim da prošetam, ne mogu da verujem šta se dešava. Ne znam šta me više plaši: automobili, narečja… Ovo su hipnotička vremena. Kamera, ova mala naprava, mnogo otkriva i isto toliko krije. Objektiv je najstariji i on kolo vodi, a mikrofon je opasan jer mogu da ga koriste hohštapleri i mafioze.“

„Na kineskoj novčanici princeza gleda razumno, što je muški princip, a princ nekako nežno, što je ženski princip. Znači, tek kada su zamenili principe, oni su postali jedno, srodne duše. U njihovoj tradiciji monasi su pisali knjige kako bi se pronašle srodne duše, odnos princ i princeza. Naš narod je primitivan i mi smo u tajni raseljenja. To je ono kao kad Mojsije baci narod u pustinju.“

Večita buntovnica

Bila je veliki borac za ljudska prava i zauvek zakleta protiv režima. Javno i hrabro govorila je protiv bezumlja koje se odigrava u zemlji i to ju je koštalo karijere i konačno života u bedi i egzilu.

„Dvesta kilometara odavde ljudi se lišavaju duše, i jedni, i drugi, i treći. Oni gube mogućnost iskustva planete zbog čega su i došli, a to je stvar koja se ne može poravnati. To je stvar prva, u Starom Zavetu, ne u Novom – Ne ubij! – jer kad dođe do ubistva dolazi do rasčovečenja.“

„Ljudi su se pretvorili u sobne azilante. Ali nije narod izdao, izdali su intelektualci.“

„Tražiti đavola izvan sebe, pa to je vulgarno.“

sonja savić

Ko pamti Sonju samo po njenoj glumačkoj karijeri taj je propustio čitavu priču. Živela je i protivila se sistemu, bahatoj i totalitarnoj vlasti koja nema razumevanja za individualizam, protivila se neukusu i kiču i ljudskoj gluposti koja je za razliku od inteligencije uvek beskonačna.

Rade Šerbedzija: „Bila je uvek ogorčena na glupost i glupost ju je užasno nervirala, tako da su je uglavnom svi nervirali jer svi su bili glupi. Mislim da je bila u pravu.“ Dragan Nikolić: „Mnogi misle da je definicija glume kad si neko drugi, ali Sonja nas je učila da je definicija glume kad si svoj. “

Zoran Kostić Cane: „Bila je Guliver u Liliputu. Ali mnogo je Liliputanaca.“

Tama, razočaranje i kraj

Umrla je sama i zaboravljena u svom stanu 23. septembra 2008. u četrdeset i sedmoj godini života ogorčena na ljude i život.

Preuzeto sa: kultivisise.rs/ novikonjic.ba
(uz saglasnost autora)

ocijeni
(0 glasova)