Milijarde eura Evropa godišnje gubi zbog prevara s polovnim automobilima. Tržište i dalje obilježavaju prakse s prevarama koje štete potrošačima i evropskoj ekonomiji.
Procjenjuje se da je evropsko tržište polovnih automobila vrijedno 635 milijardi eura. Međutim, dostupni podaci pokazuju da 4,9 posto polovnih vozila koja se prodaju imaju lažnu kilometražu, a 40 posto ima skrivenu štetu.
Nedovoljno transparentni podaci ukazuju da bi procenti bili i veći. Naime, godišnji trošak na račun ovih prevara procjenjuje se na 5,3 milijarde eura, s historijskim vrhuncem koji je Evropski parlament procijenio na 8,77 milijardi eura.
Pored finansijskih gubitaka, nedostatak transparentnosti u vezi s historijom vozila i zahtjeva za naknadu štete pokreće velika pitanja sigurnosti na cestama. I uprkos činjenici da neke države članice imaju napredne sisteme praćenja, fragmentirani zakonodavni okvir i restriktivno tumačenje pravila o zaštiti podataka (GDPR) omogućavaju da prevare opstanu.
Foto: Shutterstock
Zaštita podataka spram zaštite potrošača
“Prevaranti iskorištavaju preširoko tumačenje ličnih podataka u GDPR-u”, kaže Rokas Medonis, izvršni direktor litvanske kompanije za provjeru historije vozila carVertical.
“Evropa mora pronaći ravnotežu između privatnosti i transparentnosti, inače propuštamo priliku da izgradimo funkcionalno i sigurno jedinstveno tržište za sve”, dodaje Medonis.
Medonis ističe da mnoge zemlje ne digitalizuju niti dijele bitne podatke o kilometraži i oštećenjima. Osim toga, ne postoji usklađen sistem za praćenje historije vozila na nivou EU, što znači da mnoge prevare ostaju neotkrivene, posebno u slučaju automobila koji mijenjaju vlasnika preko granica.
Njemačka, Holandija i Belgija, primjeri interne efikasnosti, ali eksterne netransparentnosti
Zemlje poput Njemačke, Belgije i Holandije koriste sofisticirane sisteme za borbu protiv prevara na domaćem terenu, kao što su RDW, Car-Pass ili Nationale Auto Pas, ali ograničavaju pristup ovim informacijama u slučaju izvoza. Njemačka, na primjer, izvozi skoro dva miliona polovnih vozila godišnje, ali zvanično prijavljuje šest puta nižu brojku. Nedostatak transparentnosti pripisuje se GDPR-u, koji ograničava korištenje i razmjenu podataka čak i kada su rizici za privatnost minimalni.
Ovaj pristup zatvorenih vrata, kažu stručnjaci, samo štiti unutrašnje tržište, ali čini kupce iz drugih država članica, posebno iz centralne i Istočne Evrope, ranjivim.
Foto: Shutterstock
Šta možemo naučiti od “sjevera”?
S druge strane, zemlje poput Švedske i Finske pokazuju da transparentnost može koegzistirati s poštovanjem privatnosti. Vlasti u ovim zemljama omogućavaju jednostavan pristup historiji vozila, uključujući informacije o kilometraži, prethodnim vlasnicima i tehničkim pregledima. Štaviše, ovi podaci su priloženi vozilu čak i kada se izvozi.
Britanci provode sličnu strategiju, omogućavajući javnosti pristup bitnim podacima o registrovanim vozilima, čime podržavaju aktivno tržište tehničkih podataka i štiti potrošače od prevare.
Zakon na nivou EU
Kako bi se suprotstavili ovom fenomenu na evropskom nivou, stručnjaci pozivaju na harmonizaciju zakonodavstva o podacima o vozilima, pojašnjenje interakcije između GDPR-a i Direktive o otvorenim podacima i olakšavanje prekogranične razmjene informacija. Pitanje koje EU mora sebi postaviti je jednostavno: da li radije štitimo podatke koji nisu zaista lični ili potrošače koji riskiraju kupovinu nesigurnih i manipulisanih vozila?
Dok god odgovor ne bude jasan i usklađen na nivou EU, tržište polovnih automobila u Evropi ostat će ranjivo, a prilika za povrat milijardi eura godišnje ostat će neiskorištena.
